Reciklaža otpada i savremeno poslovanje

Prema podacima koji nam dolaze iz EU, oko polovine elektronskog otpada se reciklira i upotrebljava kao sirovina u daljoj proizvodnji. Kod nas je to, još uvek, naučna fantastika. Naravno uporedo sa rastom svesti da je elektronski otpad štetan, rasle su i kazne pravnim licima, pa je rast u ovoj oblasti mali ali konstantan.

Elektornski otpad sadrži u sebi olovo, kadmijum, berilijum, živu i druge opasne komponente. Neadekvatnim postpuanjem sa ovom vrstom otpada se oslobađaju različite toksične supstance koje direktno ugrožavaju životnu sredinu.

Naravno, kompanije su najveći proizvodjač elektronskog i drugog otpada, a rast količine ovog otpada višestruko je veći nego rast komunalnog otpada na našoj planeti. Više je nego jasno da će država u cilju ulaska u EU morati sve više da diže svest kompanija i da povećava kazne i pravnim licima i odgovornim licima u kompanijama. Kazne već sada nisu male i vrebaju iza ćoška! Naš savet je da dobro proučite pravnu regulativu iz ove oblasti i da ne rizikujete da zbog malih troškova reciklaže dobijete velike kazne.

Ono što mnogi ne znaju jeste podatak da se čak ni reciklaža toner kaseta za štampače ne može raditi bez potrebne dokumentacije, procedure i sertifikata. Veliki broj preduzeća bavi se ovom vrstom delatnosti bez potrebnih dozvola i sertifikata koje zahtevaju Ministrastvo životne sredine i Gradski sekretarijat za zaštitu životne sredine! Kaznu za to prvo će platiti korisnik njihovih usluga, a tek onda i preduzeće koje se ne bavi reciklažom uz svu potrebnu dokumentaciju. Nemojte da dozvolite sebi da eventualno plaćate kaznu zbog tuđe neodgovornosti i nađite partnera koji poseduje sve tražene sertifikate i koji će vam sačiniti zapisnik o kretanju otpada.